SINDIKAT SMENSKIH RADNIKA TENT-a

Predsedniku sindikata

Poštovani,

povodom Vašeg predloga za dostavljanjem opšteg izveštaja o trenutnom toku postupaka i sadašnjim očekivanjima, obavšetavam Vas o sledećem.

Poznato Vam je da sudski postupci koji su još uvek aktivni obuhvataju sledeće periode:

-       Mart 2005 – Juna 2007 godine

-       Juli 2007 -  Juli 2010 godina

Nakon što je Vrhovni kasacioni sud, na sednici Građanskog odeljenja od 23.09.2014 godine, zauzeo pravni stav da:

Rad po vremenskom redosledu 12 (rad) - 24 (odmor) - 12 (rad) - 48 (odmor) koji se u stvarnosti kontinuirano obavlja iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu ima karakter smenskog rada, a ne preraspodele radnog vremena.

Smatram da se, u daljem toku postuaka nepobitno mora utvrditi sledeće:

Za periodu od marta 2005 – 15. Januara 2007 godine, sam tuženi tvrdi da se primenjivao Poseban kolektivni ugovor EPS-a iz 2002 godine, koji je u članu 43. stav 1. tač. 3 i 4. predvidjao pravo zaposlenog na uvećanje zarade za rad noću -45% i pravo zaposlenog na uvećanje zarade za rad u smeni – 2%. S obzirom da je pravni osnov ove tužbe potraživanje po osnovu uvećanja zarade za rad u smeni, jasno je da je drugotuženi isplaćivao manji procenat uvećanja zarade (2%) od minimalnog procenta koji propisuje Zakon o radu (26%), što znači da je drugotuženi, suprotno članu 8. stav 1. Zakona o radu, tužiocima dao manje prava, odnosno nepovoljnije uslove rada, od prava i uslova utvrdjenih zakonom.

Za ovaj period tužena strana u dosadašnjem toku postupka ne tvrdi, niti je dostavila dokaze, da je uvećanje zarade za rad u smeni ušlo u osnovnu zaradu. Prema tome, imajući u vidu sada vladajući stav da Vaš raspored rada nije preraspodela rada, već smenski rad, i imajući u vidu da nema dokaza da je prilikom utvrdjivanja osnovne zarade vrednovano uvećanje zarade za rad u smeni – smatram da je nesporno da vam pripada razlika od isplaćenog do maksimalnih 26%

U periodu 15. Januar 2007 – 11.05.2007 godine, opšti akt koji je bio u primeni kod tuženog je bio – Pravilnik o radu. Pravilnik o radu, u članu 26. je predvidjao uvećanje zarade po osnovu rada u smeni, pa shodno tome poslodavac je imao obavezu da uvećanje zarade za rad u smeni  - uvećava za iznos odredjen članom 108. Zakona o radu, što znači za 26%.

I za ovaj period tužena strana u dosadašnjem toku postupka ne tvrdi, niti je je dostavila dokaze, da je uvećanje zarade za rad u smeni ušlo u osnovnu zaradu. Prema tome, imajući u vidu sada vladajući stav da Vaš raspored rada nije preraspodela rada, već smenski rad, i imajući u vidu da nema dokaza da je prilikom utvrdjivanja osnovne zarade vrednovano uvećanje zarade za rad u smeni – smatram da je nesporno da vam pripada razlika od isplaćenog do maksimalnih 26%

U periodu od 11.05.2007 do kraja utuženog perioda, primenjivao se Kolektivni ugovor privrednog društva TENT d.o.o. Obrenovac, od 27.04.2007 godine, koji je stupio na snagu – 11.05.20107 godine. Ovaj kolektivni ugovor nije predvidjao uvećanje zarade za rad u smeni, pa stoga tuženi ima izvršiti uvećanje za iznos odredjen članom 108. Zakona o radu, što znači za 26%, umanjen za iznos uvećanja koji je navodno ušao u osnovnu zaradu na osnovu Metodologije od 26.04.2015 godine.

Medjutim, upravo kod pitanja – da li se u slučaju uračunavanja uvećanja zarade za rad u smeni prilikom vrednovanja osnovne zarade, u iznosu manjem od 26%, tužiocima ima isplatiti razlika ili im ista ne pripada – i dalje postoje nedoumice u sudskoj praksi.

S tm u vezi postoje različta tumačenja kako nekih Apelacionih sudova u R.Srbiji, tako i nadležnog Ministarstva za rad, koja su Vam jako dobro poznata.

Upravo iz tog razloga, kako bi se izbegle dalje nedoumice (iako postoje uveravanja pojedinih sudija Vrhovnog kasacionog suda da takva razlika pripada zaposlenima) u jednom broju predmeta gde je to bilo moguće, iniciran je – Postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja, shodno odredbama novog Zakona o parničnom postupku. Suština tog postupka, ukoliko prvostepeni sud dozvoli takvu proceduru, jeste da Vrhovni kasacioni sud u roku od 60 dana zauzme pravni stav o tom spornom pitanju.

Prema tome, kao što sam to već naveo, za potraživanja tužilaca koja se odnose za period mart 2005 – april 2007 godina, nema dokaza da je uvećanje zarade po osnovu rada u smeni ušlo u vrednovanje osnovne zarade. Medjutim, za deo potraživanja koja se odnose na period maj 2007 pa nadalje, tuženi tvrdi da je ovaj vid uvećanja zarade ušao prilikom vrednovanja osnovne zarade sa 6,7% na bazi Metodologije.

Iz tog razloga, inicirana je procedura rešavanja spornog pravnog pitanja, kao posledne nejasne stvari u ovim sporovima. Brojna tumačenja ove odredbe, odnosno spornog pravnog pitanja, koje sam dobio učestvujući na pojedinim stručnim seminarima, kroz odgovore na konkretna pitanja, jasno ukazuju da zaposleni imaju pravo na takvu razliku.

Očekujem da takvo tumačenje izda i Vrhovni kasacioni sud.

Advokatska kancelarija Ivošević

U Beogradu, 29.05.2015 godine